Sutra je Đurđevdan, omiljena srpska slava: Ovu stvar morate večeras da uradite

U drugim delovima zemlje odlazi se na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Veselje često traje i do podne. Mladi se na urancima opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe,  zdravcem da budu zdravi, koprivom da „opeku“ bolest i selenom da bi im duša mirisala. Ovaj običaj je nakon Drugog svetskog rata prebačen za Prvi maj, kako bi se verski praznik bacio u drugi plan.

Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.

KUKUREK, VENCI I ČUVARKUĆA

Od paganskih predaka ostalo nam je verovanje u magična svojstvar kukureka. Ranije se on u petak pred Đurđevdan brao, pleli su se od njega venci, pa se stavljali ovcama oko vrata. Neko danas primenjuje moderniju verziju toga, pa studenti presuju svet kukureka u svoje knjige, a zaposleni ga stavljaju ispod tastature, u kola ili šta god da porodici donosi materijalnu korist.

Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje  i čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa. To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“… Svaki prema svojim potrebama i željama.

Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak utonuo u san, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu………NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…