Neko bitan

Danas slavimo SRETENJE GOSPODNJE: Ove narodne običaje i verovanja danas treba da ispoštujete!

NARODNO VEROVANJE KAŽE: Kakvog DEVOJKA danas PRVO SRETNE, takav će joj biti MUŽ! Na Sretenje se razdvajaju zima i leto…

 

 

 

 

Ako je na Sretenje sunčan dan i medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke, pa se vrate nazad, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja…

 

Bogorodica je Hrista 40 dana nakon rođenja donela u hram da ga posveti Bogu. To je čuo car Irod i naredio da ga ubiju, pa je stradalo 14.000 muških beba.

 

 

Sretenje Gospodnje je praznik posvećen danu kada je Bogorodica prvi put dovela Isusa Hrista u hram da ga posveti Bogu i 15. februara ga slave pravoslavni vernici u Srbiji, Rusiji i u zemljama u kojima se Božić slavi 7. januara.

 

U bogoslužbenom kalendaru ovaj praznik obeležava se crvenim slovom od 4. veka nove ere, a od 2002. godine u Srbiji se slavi kao Dan državnosti. Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima. Aleksandar Sredojević, paroh u Crkvi Svetog Save na Vračaru, ističe da je Sretenje praznik Gospodnji kada je Simeon Bogoprimac primio Gospoda Isusa Hrista na ruke.

 

 

 

 

Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti… U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.
Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj…“

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…

Narodna verovanja i običaji

 

 

 

Ako je na Sretenje sunčan dan i medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke, pa se vrate nazad, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

 

Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“. Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća.

 

Ovoga dana devojke paze kakvog će muškarca prvo sresti. Veruje se da ako prvo sretne crnomanjastog, za takvog će se udati, a ako sretne plavog, onda za takvog. Isto važi i ako sretne zdravog, bogatog, siromašnog ili bolesnog.

Ništa se ne radi.

 

 

 

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji.

 

 

Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi.

 

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji.
Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji

Exit mobile version