Danas je BOŽIĆ, praznik praštanja i pomirenja!

Rano ujutro na Božić posle Svete liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak.

Običaj kaže da domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se „Oče naš“. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Treći dan je dan Svetog Stefana, 9. januar, i tada se iz kuće iznose slama i ostaci badnjaka.

Veruje se da na božićno jutro treba raditi ono što vam je zadavalo nevolju tokom prethodne godine i da treba započeti onaj posao koji želite da završite u narednoj godini.

Prema Bibliji Isusa, Božjeg sina, rodila je Devica Marija blagodaću Svetog duha, uz pomoć svoga muža Josipa u gradu Vetlejemu. Car August zapovedio je popisivanje stanovništva pa su Josip i Marija krenuli na put. Zbog gužvi nisu mogli naći mesto u svratištima pa su na kraju završili u štali, okruženi domaćim životinjama gde se Isus rodio.

Anđeli su pastirima dojavili vest o Isusovom rođenju pa su prvi videli dete. Posle je zvezda repatica dovela sveta tri kralja do Isusa.

Prizor u brojnim prikazima i umetničkim delima uključuje svetu porodicu, mudraca– Valtazara, Melkiora i Gašpara koji su Isusu doneli poklone– zlato, tamjan i izmirnu.