Neko bitan

Danas je SVETI LUKA: Običaji kažu da obavezno POGLEDATE U NEBO, a jednu stvar nikako NE TREBA DA RADITE!

SPC i njeni vernici danas obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom. Evo koji su običaji!

 

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje. Jevanđelje po Luki je treće jevanđelje u Novom zavetu. Smatra se da je napisano oko 60. godine. U osnovi hrišćanske propovedi su Jevanđelje po Luki i Dela Svetih apostola.

 

Sveti Luka je bio među prvim propovednicima hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca četvorojevanđelja. Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je „ikona u ikoni“, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

 

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve. Praznik je u narodu poznat kao LUČINDAN i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici Svetog Luku slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, „zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi“. Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i „crveno slovo“ u kalendaru. NASTAVAK PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…

 

Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je „ceo svoj život viteški posvetio svome narodu“, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja. Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.

 

 

OBIČAJI NA LUČINDAN

U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas. Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca „zateže“, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

 

Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.

 

Exit mobile version