Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik Starozavetnog proroka Mojsija, vođe i zakonodavca naorda izraelskog.
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
Prema Knjizi izlaska, Mojsije je sin je Amrama i Johavede. Imao je sedam godina stariju sestru Mariju i tri godine starijeg brata Arona. Mojsijev deda Kat doselio se u Egipat sa sedamdesetoricom iz Jakovljeve loze, što znači da je druga generaciji Izraelaca rođenih u Egiptu.
Rođen je u februaru ili martu oko 1300. godine p. n. e, u vreme kada je tadašnji faraon naredio da se pobiju sve jevrejske bebe dečaci davljenjem u Nilu. Johaveda je dečaka krila tri meseca, a kada to više nije bilo moguće, pustila ga niz Nil. Mojsijeva sestra pratila je Mojsija sve dok nije doplovio na mesto gde se faraonova kćerka Vitija kupala sa sluškinjama. Ugledavši bebu, ona je odlučila da ga usvoji, s tim što je Marija omogućila Johavedi da bude uz sina kao njegova dojilja dok on raste kao faraonov potomak.
Kada je porastao, otišao je da vidi svoju braću koju su porobili Egipćani. Na putu Mojsije saznaje da faraon namerava da ga osudi za smrt Egipćanina, zbog čega beži na Sinajsko poluostrvo (Midijamska zemlja). Tamo se zaustavlja kod izvora i spasava sedam čobanica, kćeri midijamskog sveštenika Raguila, od napasnika čobana. Nakon toga, otac čobanica mu u znak zahvalnosti daje kćerku Seforu za ženu i postavlja ga za nadzornika njegovih stada. Tu ostaje četrdeset godina i dobija sina Girsama.
Jednom, dok je vodio stado na planinu Horiv, ukaza mu se u plamenu žbun kupine koji ne sagoreva. Prišavši da osmotri čudo, javio mu se Bog sa zadatkom da izbavi jevrejski narod iz egipatskog ropstva. Pošto ga je faraon odbio da povede Jevreje u pustinju da proslave praznik, Mojsije je bacio na Egipat deset zala: pretvaranje svih voda u krv, najezda žaba, vaški, buba, pomor stoke, gnojne kraste na ljudima i stoci, grad i oganj, najezda skakavaca, potpuna tama i pomor prvorođene muške dece.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Nakon toga, Mojsije je poveo Jevreje na istok, ka Hananu, a faraon sa svojom vojskom kreće u poteru.
Bežeći pred vojskom, Mojsije razdvaja Crveno more, te jevrejski narod bezbedno prelazi na drugu obalu. Kada je faraonova vojska bila na sredini mora, Mojsije sastavi vodu, što donosi veliku pogibiju i uništenje faraonove vojske. Sledi lutanje pustinjom narednih četrdeset godina, pri čemu je narod jeo manu koja je padala sa neba, a Mojsije u nekoliko navrata činio čuda, recimo, kada je iz suvog kamena potekla voda za piće.
Beseda na današnji dan govori o pretvaranju vode u vino:
Slovom Božjim pretvara se tečna voda u paru, a para u led i sneg. Tim istim Slovom voda u lozi pretvara se u vino. Kakvo je dakle, čudo za Slovo Božje vaploćeno, za Hrista Gospoda našeg, što je u Kani pretvorio vodu u vino? Za nas ljude, pomračene grehom, to je veliko čudo; za našu prirodu, grehom raslabljenu, to je nedostižno čudo. No činiti čudesa, nije li to Tvorčevo obično zanimanje?
Bolest je kao voda, zdravlje kao vino; nečistota od zlih duhova je kao voda, čistota je kao vino; smrt je kao voda, život kao vino; neznanje je kao voda, istina kao vino. Otuda kadgod je Gospod bolesne činio zdravim, nečiste čistim, mrtve živim, zabludele prosvećenim.