Rodom Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša. Poslušav angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada.
Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.
Iz žitija prepodobnog Pahomija Velikog: Susret svetitelja sa đavolom
Poučna priča iz žitija prepodobnog Pahomija govori o tome zašto se protiv đavola možemo svesrdno boriti molitvom svakodnevno, jer budućnost znana samo Gospodu za sve nas smrtnike velika je nepoznanica i neizvesnost.
Jedne noći, veliki Pahomije sa blaženim Teodorom, hodeći obojica zajedno videše gde njima ide đavo u obliku divne žene, praćen mnoštvom slugu.
Gledajući to, Teodora podiđe jeza, no sveti Pahomije mu reče:
„Ne boj se čedo, već budi smeo uzdajući se u Gospoda.“
I stadoše se moliti Bogu. A đavo u obliku žene približavajući im se, reče im:
„Zašto se uzalud trudite? Vi protiv mene ne može ništa učiniti, jer ja dobih vlast od Boga Svedržitelja da kušam koje hoću.“
Sveti Pahomije upita đavola:
„Ti, ko si? I otkuda dolaziš? I koga hoćeš kušaš?“
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Prividna žena odgovori:
„Ja sam đavolja sila i sva vojska demonska služi meni. Ja otrgoh Judu od lika apostolskog, ja dobih vlast da i protiv tebe vodim rat, Pahomije, ali niko nikada ne unizi tako kao ti, jer me bacaš pod noge ne samo starima nego i deci, učeći ih kako me gaze. Ti si sabrao protiv mene toliko mnoštvo podvižnika i ogradio ih nerazrušivim zidom stra Božijeg, da sluge moje ne mogu već nikome da smelo približe. Ova snaga u vama protiv mene poraste učovečenjem Boga, koji vam dade vlast stupate na svu silu našu.“
Sveti Pahomije upita:
„Jesi li, silo đavolja, došla da kušaš samo mene ili i ostale?“
Žena odgovori:
„I tebe i sve slične tebi.“
Svetitelj upita:
„Onda ćeš i Teodora kušati?“
Žena odgovori:
„Ja dobih vlast da kušam tebe i Teodora i ostale, ne mogu da vam se približim, jer kada vojujem protiv vas, vi imate više koristi od mene nego štete. Ali, vi nećete večito ostati na zemlji sa onima koje sada naoružavate molitvom. Biće vremena posle vaše smrti kada ću se ja poigrati s njima.“
Svetitelj upita:
„Znaš li da oni koji će posle naše smrti biti, neće tako verno Bogu služiti kao što mi služimo?“
Đavo odgovori:
„Znam nasigurno.“
Svetitelj na to reče:
„Lažeš na glavu svoju poganu, jer znati budućnost svojstveno je jedino Bogu, a ti si laž i lažju vladaš.“
Đavo uzvrati:
„Iako ništa ne znam predznanjem, ipak razmišljajući o prošlim i sadašnjim stvarima ja predviđam šta će biti.“
Kada đavo brbljaše to i mnogo štošta drugo, prepodobni Pahomije mu zapreti imenom Isusa Hrista i đavo iščeze sa celokupnom svojom vojskom.