Ove godine Uskrs slave svi hrišćani širom sveta.
Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. U Srbiji se ovaj praznik slavi u krugu porodice i prijatelja, a prate ga i brojni običaji i trodnevno praznovanje.
U nizu lepih običaja najpoznatije je darivanje i tucanje jajima koja su ofarbana i ukrašena prethodnih dana, od Velikog četvrtka do Velike subote.
– Dok se prvo ofarbano, crveno jaje, ostavlja kao čuvarkuća, ostalim jajima se vernici na Vaskrs tucaju, i to zato što se veruje da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće, ali i buđenje prirode – objašnjava etnolog dr Vesna Marjanović.
A jaje samo po sebi ima simboliku obnavljanja prirode i života. Još ako je crveno i dato na poklon, znači veliku radost i za one koji poklanjaju i za one koji primaju.
Vaskrsenje se slavi tri dana, tokom kojih se hrišćani pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“ ili “Hristos vaskrse”, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“ ili “Vaistinu vaskrse”. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru.
Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.(Ove godine zbog vandredne okolnosti ne odlazi se u hramove, vec se ostaje u kuci sa svojom porodicom.)
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu. Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita „Oče naš“.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje. Prilikom tucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostala jela. I gosti se prvo daruju farbanim jajima, pa se tek onda služe kafom, pićem, ručkom…
Pored tucanja i darivanja jajima, postoji još par običaja vezanih za ovaj praznik:
– Veruje se da za Uskrs treba ustati rano, i nikako ne valja otići na spavanje pre ponoći. U suprotnom ćemo cele iduće godine biti pospani i lenji.
– Na Vaskršnje jutro treba se umiti vodom u koju su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno jaje.
– Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazu kako bi bila rumena i zdrava cele godine.
– U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.