„Bez Boga ni preko praga, sa Bogom i preko mora. “ Ovo je samo jedan od mnogobrojnih citata koje je iza sebe ostavio otac Tadej.
OTAC TADEJ, PAJSIJE SVETOGORAC, AVA JUSTIN: Svi citirate ove mudre ljude, a nemate pojma ko su u stvari! Ova tri duhovnika povezuje to što su svojim mudrim rečima i delima zaslužili i zadužili sve verujuće Srbe, i postigli da se iz dana u dan njihove besede ponavljaju. Njihove mudre reči, besede i molitve su lek za dušu! Citiraju ih i dive im se, ali o njima se veoma malo zna. Otac Tadej, Justin Ava Popović i Pajsije Svetogorac su najčešće pominjani duhovnici.
A da li zaista znate ko je otac Tadej?
Otac Tadej rođen je 1914. godine kao nedonošče na vašaru sveti Toma u Petrovcu na Mlavi od roditelja zemljoradnika. Nakon veoma teškog detinjstva i mladosti, žudeći za Bogom otišao kod ruskih monaha u manastir Miljkovo kod Svilajnca. Tu je upoznao arhimandrita Amvrosija koji je dosta uticao na njega. Zamonašen je 1935. godine u manastiru Gornjaku. Upućen je odmah posle monašenja 1935. godine u ikonografsku školu u
manastiru Rakovica. Oktobra 1938. godine, jeromonah Tadej je premešten u Pećku Patrijaršiju.
Otac Tadej o mislima
„Ne lutajmo mislima i ne gledajmo šta drugi rade, nego gledajmo šta mi radimo, šta od nas proizilazi, da li tešimo ili osuđujemo, da li praštamo ili volimo.“
Po izbijanju Drugog svetskog rata, starac Tadej je izbegao iz Peći i ponovo došao u manastir Rakovicu. Godine 1955. iz zdravstvenih razloga, po drugi puta se vraća u braničevsku eparhiju. U ovoj eparhiji je bio privremeni paroh pečansko-klenovački i šapinske eparhije, a zatim od 1957. godine starcu Tadeju podeljen je kanonski otpust za manastir Hilandar. Posle nepuna četiri meseca,starac Tadej je, voljom grčkih vlasti, vraćen iz Hilandara, sa Svete Gore u Srbiju. Tu je, privremeno, bio paroh bistrički, zatim starešina manastira Tuman. Sa ove dužnosti, po molbi 1962. godine premešten je za starešinu manastira Vitovnica.
Arhimandrit Tadej, vitovnički starac, upokojio se 13. aprila 2003. godine u Bačkoj Palanci, gde je živeo poslednjih godina svog života. Sahranjen je na manastirskom groblju u Vitovnici.
Justin Popović
Justin Popović (Vranje, 6. april 1894 — manastir Ćelije, 7. april 1979) je novokanonizovani srpski svetitelj. Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik.
U Atini stiče doktorat bogoslovlja. Bio je nastavnik karlovačke bogoslovije i predavao je Sveto pismo Novoga zaveta, dogmatiku i patrologiju. Tu prima jeromonaški čin. Vremenom postaje urednik pravoslavnoga časopisa „Hrišćanski život“. Poznati su njegovi članici „Sa uredničkog stola“. Ponekad mu je pero „bilo oštrije“ i doticalo se i nekih tadašnjih nepravilnosti u kliru SPC i bogoslovskim školama. Od 1934. je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa Branislavom Petronijevićem osnovao je
Srpsko filozofsko društvo 1938. u Beogradu. Bavio se prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetootačke literature.
Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije kod Valjeva.
U Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije.
Otac Justin je se upokojio u isto vreme i u isti dan kada je i rođen — na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine.
Dana 2. maja 2010, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC Justin Popović k anonizovan je u red svetitelja SPC zajedno sa Simeonom Dajbabskim u Hramu Svetog Save na Vračaru.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Sveti Pajsije Svetogorac
Sveti Pajsije Svetogorac je jedan od najznačajnih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka. Kanonizovan je od strane Vaseljenske patrijaršije 13. januara 2015. godine proslavlja se 12. jula po novojulijanskom kalendaru, odnosno 29. juna po julijanskom kalendaru. Veliki broj pravoslavnih u Grčkoj, Rusiji i Srbiji smatrao je oca Pajsija svetim dok još uvek nije bio zvanično kanonizovan.
Rođen je 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji. Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski.
Sveti Arsenije ga je lično krstio 7. avgusta 1924. godine. Samo nedelju dana nakon toga Turci Osmanlije nasilno su proterali Grke iz Kapadokoje. Njegova porodica zajedno sa izbeglicama iz Farase nakon mnogih iskušenja stigli su u Pirejsku luku u Grčkoj, gde su ostali da žive.
Nakon učestvovanja u Grčkom građanskom ratu, 1949. godine, odlazi na Svetu Goru. Tamo se zamonašio u manastiru Esfigmenu 1954. uzevši ime Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona. Godine 1956. je postrižen u malu shimu i tada uzime ime Pajsije. Pet godina kasnije otišao je na goru Sinaj u keliju Sv. Galaktiona, da bi se dve godine kasnije, usled bolesti vratio na Svetu Goru u Ivironski Skit Sv. Arhangela.
Godine 1988. starac Pajsije je teško oboleo od kancera. Poslednje dane proveo je van Svete Gore u ženskom manastiru Sv. Jovana Bogoslova u Surotiju, kod Soluna. Tamo je umro 12. jula 1994. godine.
Citati i pouke oca Tadeja
– „Život na zemaljskoj kugli manifestuje se mislima. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je i život. “
– „Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.“
– „ Ne lutajmo mislima i ne gledajmo šta drugi rade, nego gledajmo šta mi radimo, šta od nas proizilazi, da li tešimo ili osuđujemo, da li praštamo ili volimo.“
– „ Treba da se opustiš . Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide. “
– „ Kada izgubiš nadu i pomoć ljudsku, potraži je od Boga samog i dobićeš je otkuda se nisi nadao ni zamišljao.“
– „ Ljubav je najjače oružje koje postoji , nema te sile i tog oružja koje će moći protiv ljubavi da se bori, sve se tu ruši.“
– „ Ne smetaju nama drugi, smetamo samima sebi. Mi mislimo da je zlo napolju, da kruži oko nas, ali ako mi ne bismo imali zlo u sebi, ono se ne bi moglo zakačiti za nas.“
-„ Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju, mi dobijamo utehu i snagu.“
– „Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i spokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom treba da se predaju Gospodu , da Mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši.“
– „ Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih.“
– „ Nedostatak ljubavi ništa ne može zameniti. Ali ljubav zamenjuje sve nedostatke.“
– „ Misli su poput ptica. Ne možemo im zabraniti da lete, ali je do nas da li ćemo im dozvoliti da slete i naprave gnezdo u našoj glavi.“
– „ Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.“
– „Strogost prema bližnjima je opasna. Strogi napreduju samo do izvesnog stepena i ostaju na telesnom podvigu. U ophođenju s ljudima treba biti blag, krotak, popustljiv. “
Pouka starca Pajsija o vaspitanju dece
„Nisu kriva deca. Danas ih drže zatvorene u stanovima i nemaju prostora da trče, da se igraju. Deca bivaju prisiljena na nemirnoću. Ne mogu da se kreću, da se isprazne. Da bi se deca prirodno razvijala potrebno im je dvorište. Ako uđem u neki stan sa decom i vidim da je tu sve do savršenstva uređeno, znaj da to nije dobro. Tu deca žive pod vojničkom disciplinom i tako strah ulazi u njihove duše.“
Da li ste i vi citirali neke od mudrosti ovih svetaca nekada i koje?