Danas slavimo Trivundan: Verovanja i običaji koji krase dan svetog Trifuna morate ispoštovati.

U selu Botunji u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom. Sveštenik prvo očita molitvu, a zatim se pristupa orezivanju loze. Šumadijska sela slave ga kao zavetan dan jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom polju niko ne radi teže poslove.

Po verovanju, sveti Trifun je čuvar raznog bilja, koje je štitio od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata. Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica pa postoji izreka: „Na Trifundan do podne možeš sijati ozimo, a od podne jaro žito“. Od Trifundana u Popovcu počinje sejanje duvana i kupusa.

Pošto je sveti Trifun zaštitnik vina i vinograda, te se obično i u crkvenom živopisu ikonopiše sa lozom i kosirom u rukama. Kao svoju slavu, slave ga i gostioničari, i tog dana besplatno toče vino. Mnogi ga slave kao krsnu slavu i ο njemu su sačuvane mnoge priče.

Jedna od njih kazuje da kada je Isus Hristos napunio četrdeset dana od rođenja, njegova majka Marija pođe u sinagogu da se zahvali Bogu. Kod neke rečice sretne svetog Trifuna i zamoli ga da ne gleda dok ona prelazi reku. Sveti Trifun obeća, ali okrenu se baš u momentu kad Marija bi nasred reke sa podignutom suknjom i zadivljeno povika: „Marija, kako bele noge imaš.“ Ona mu ništa ne odgovori, nego pohita da pronađe njegovu ženu i reče joj da odmah uzme melem i odnese mužu jer je kosirom odsekao nos.

U narodu je ovaj svetac veoma omiljen. Gleda se u nebo ako je vedro i onda se kaže: „Na Trišindan vedro, biće suše“, ili: „Pašće kiša ο Triši, biće rodno“. Ako naglo otopli, onda seljaci uzvikuju jedan drugom: „Triša zabo ugarak u zemlju pa otoplilo“. Veruje se da se ovog dana završava zima. Od ovog dana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.