Svim vernicima koji danas obeležavaju ovaj praznik želimo srećan Božić. Hristos se rodi!
Tokom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, zaboravite na “dobar dan ” i doviđenja” već sve pozdravljajte rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”. Otpozdrav na ove reči je: “Vaistinu se rodi”. Ovaj način pozdravljanja, ako niste znali, treba koristiti sve doBogojavljenja, 19. januara.
Na Božić se ujutru odlazi u crkvu gde se dobija pričestposle posta koji je trajao 40 dana, a koji je imao za cilj duhovno i fizičko pročišćenje.
Iako su vernici na Badnje veče u ponoć prisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica ponaosob isto uradi u svojoj kući.
Badnjak u kući treba da pali takozvani položajnik, odnosno muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Iako položajnik treba da bude slučajan gost, nije nepravilno i ako se njegov dolazak unapred dogovori. Položajnik je načešće prvi komšija.
Običaj je da položajnik dok gori badnjak priča: “koliko varnica – toliko parica”, čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.
Za Božić domaćice treba da umese pogaču koja se naziva česnica. Običaji nalažu da se česnica mesi ujutru na Božić i nipošto se ne sme praviti unapred na Badnji dan!
Naziv česnica potiče od reči “čest”, koja je stara reč za “deo”, “komad”. Ovaj naziv označava to što se česnica za ručak lomi, odnosno svako od ukućana sam treba da odlomi deo koliki hoće. Ovim običajem se članovi porodice uče skromnosti jer ne smeju da otkinu veći deo, pa tako nekog drugog ostave bez njegovog dela.
Na Božić postoji i verovanje da mladići treba da poklone jabuku devojci koja im se sviđa. Ako devojka prihvati jabuku, onda će sigurno biti njegova u toku naredne godine. Nastavak na sledecoj strani.
Posle Božićnog ručka deca idu u korinđenje, običaj koji je naročito rasprostranjen u Vojvodini. Deca u korinđenju idu od kuće do kuće u kraju s kojim žive i dužna su da otpevaju jednu Božićnu pesmu, čime domaćinu nameću obavezu da im za to plati u kolačima ili nekim drugim darovima.
Ako domaćin ne plati, veruje se da će mu cele godine “naopako ići”.
Šta valja raditi o Božiću, ovo su neka od narodnih verovanja:
Sve što vam je zadavalo muke preko godine treba ujutru na Božić uraditi i to vam više neće biti problem. Na primer, ako vas muči matematika, uradite ujutru najlakši zadatak i tokom cele godine nećete imati problema. Ovo važi i za sve druge predmete i poslove.
Vodom u kojoj je opran sud od mešenja česnice zalivale su se voćke da bi bolje rodile naredne godine ili se sipala u saksije sa cvećem da bi ono lepše cvetalo.
Testo koje bi ostalo na rukama domaćice posle mešanja česnice, domaćica bi skidala i stavljala na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.
U pojedinim krajevima se gata prema plećki od pečenice. Ako je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.
Nekad je značajnu ulogu u božićnim običajima imala i božićna sveća. Neke porodice su je palile već na Badnje veče, a obavezno je paljena o ručku prvog dana Božića. Sveću su palili na početku ručka ili kad se iznese božićno pečenje. Sveću je palio domaćin, najčešće sa tri vlati pšenice, odnosno slame.
Od konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosuio u kuću treba ujutru na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu. Nastavak na sledecoj strani.
U knjizi Mile Bosić „Božićni običaji Srba u Vojvodini“ navodi se da u svim selima Vojvodine na Božić, ređe drugog dana, održavao običaj jahanja konja. Jahači na konjima jure kroz selo, „vijaju Božić“.
U većini sela, odmah posle božićnog ručka isterivali su konje iz štala, svečano ih opremali,ogrtali ćilimom ili kitilči peškirom, i u galopu jurili seoskim ulicama.Jahali su uglavnom momci, kao i mlađi oženjeni ljudi. Jahači su svraćali u kuće rođaka, ili u kuće koje su imale devojke za udaju, gde su ih obično častili pićem.
Kod bliže rodbine, a osobito ako je u kuću navratio novi zet ili unuk, jahač je dobijao košulju( vezivali su mu preko ramena komad nesašivenog belog domaćeg platna za košulju), a neki su na konje vezivali peškir.Tamo gde nije bilo momaka ili mlađih ljudi da jašu na Božić konje su isterivali iz štala u dvorište da se istrče.
Šta ne treba raditi o Božiću
Prema rečima etnologa Dragomira Antonića, običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog, dela i ritualnog dela koji je promenljiv. Osnovni deo je nevidljiv, a ritualni vidljiv tako da neupućeni veruju da ako posvete pažnju vidljivom delu onda su sačuvali i sam običaj, a kako on naglašava, to je pogrešno i to se najbolje vidi na primeru Božića.
Postoje zapisi iz kojih se vidi da su u ranom hrišćanskom periodu paljene velike vatre Božiću, zatim su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, pa preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskih oruđa – rekao je on.
Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao. Sve to nema nikakvog smisla sa stvarnom proslavom Hristovog rođenja, a i opasno je. Zato se treba kloniti svih eksplozivnih naprava – ocenio je Antonić.