Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog velikomučenika Prokopija.
Rođen u Jerusalimu, otac mu je bio hrišćanin, a majka neznabožac.
Zvao se Neanije. Kada je porastao video ga je car Dioklecijan i toliko ga je zavoleo da ga je odmah uzeo u svoj dvor, gde je bio pri njegovoj vojsi. Kada je Dioklecijan odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanija u Aleksandriju s jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje hrišćane.
Prokuplje po Svetom Prokopiju
U Nišu je pre Nemanjića postojao manastir Svetog Prokopija, gde se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka. (nastavak na sledecoj strani broj 2)
Na tom putu jedne noći dogodio se jak zemljotres i Neanije je čuo Božiji glas.
“Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ”, upitao je glas.
U tom trenutku ukazao se u vazduhu presveti krst, kao od kristala, i od njega dođe glas: “Ja sam Isus raspeti Sin Božji”.
I još mu Gospod reče: “ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.
Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Tražio je da mu naprave onakav krst kakav je video.
Umesto da krene na hrišćane on je s vojskom ipak krenuo protiv Agarjana, i kao pobednik ušao je u Jerusalim gde je majci rekao da je sada hrišćanin.
Nakon toga mučen je i bačen u tamnicu gde mu se opet javio Hrist koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije.
Izveden je na gubilište i tada je podigao ruke prema istoku i pomolio se Bogu za bedne, siromašne i nevoljne, a naročitu za crkvu i pravoslavlje.
S neba mu je javljeno da mu je molitva uslišena nakon čega je stavio glavu pod mač i i otišao Gospodu Bogu.
Upokojio je se 303. godine.
OBIČAJI NA SVETOG PROKOPIJA… (nastavak na sledecoj strani broj 3)
U nekim krajevima Srbije narod smatra da je na dan Svetog Prokopija dobro venčavati se jer se ovaj svetac smatra zaštitnikom mladenaca koje blagosilja i pohodi.
Takođe, na današnji dan nikako nije dobro, kako kažu običaji, da se kopa ili sahranjuje.
U nekim krajevima Srbije, na Svetog Prokopija nije se ni kupalo.
Ovog sveca rudari smatraju svojim zaštitnikom, a smatra se i da je on čuvar dece.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar.
Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.