Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja mirlikijskog čudotvorca. Ovaj praznik poznat je kao letnji Sveti Nikola.
Nikoljdan, najčeščća slava kod Srba proslavlja se 19. decembra, a 22. maja slavi se dan kada su mošti ovog svetitelja prenete iz Mire u Bari. Za razliku od zimskog Nikoljdana, današnji praznik poznat je i kao letnji Nikoljdan.
Ovaj svetitelj rodio se u Patari, u Likiji, kao sin jedinac bogatih roditelja. Kad su mu roditelji umrli, svoje bogato nasledstvo razdelio je sirotinji i posvetio se svešteničkom pozivu. Bio je borac za istinu i pravdu, pomagao je bolesnim, sirotim, nemoćnim. Još za života smatrali su ga svetiteljem.
Verovalo se da snagom svoje molitve može da stišava ili izaziva morske bure, spasava nasukane lađe i brodove zbog čega je smatran kao „najveća sila na moru“.
Svetitelj koji je do duboke starosti upravljao crkvom kao arhiepiskop i pomagao narodu umro je 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Na njegov grob dovođeni su bolesni, koji bi se potom izlečili. U 11. veku, kada su Turci osvojili Malu Aziju i grad Mir, prenete su i njegove mošti, a i tom prilikom desila su se mnoga čudesa………NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Kako je Sveti Nikola krišom, obično noću, darivao sve kojima je pomoć potrebna, iz toga se razvila i legenda o Santa Klausu, Deda Mrazu. Obično se za zimski Nikoljdan deci u čizmu ostavljaju pokloni, dar Svetog Nikole, a negde je taj običaj zadržan i za letnji praznik. Dovoljne su i sitnice koje bi obradovale mališane…..
Na ovaj dan ne valja raditi fizičke poslove kao što su pranje veša, čišćenje, kuće… Ceo dan treba da bude posvećen praznovanju svetitelja.
Svi oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada „pada“ današnji praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola.
Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put.
Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha…..…NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Prema predanju, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom. Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina.
Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobednik.
Posle smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe.
Godine 1087. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u tada pravoslavni Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu Svetog Jovana Preteče. I danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.
Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima. Kako se veruje u našem narodu, polovina Srba slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste. Svetom Nikoli posvećeno je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.