Neko bitan

Cvetkovići imaju najlepše dvorište u Šumadiji

Kada su pre 10 godina odlučili da provedu leto u tek sagrađenoj kućici na placu koji su prethodno kupili, članovi porodice Cvetković su od jeseni tu i ostali. Stan u Kragujevcu izdali su podstanarima i zamenili ga novim životnim prostorom od tridesetak kvadrata u vikend-naselju Petrovac, na 5 km od grada. Vremenom su gradili deo po deo svog imanja tako da danas, između stalog, imaju i dve kuće, stari mlekar, plastenik, bunar i štale.

Porodica na proslavi Neveninog osamnaestog rođendana

Draganova (48) ljubav ka životinjama učinila je da u Janinom raju, kako su nazvali svoj ranč, žive i ukrasne ptice, zebe, fišeri, patke, kokoške, ali i koze, mangulice, psi, mačke i jedan poni, a posvećenost njegove supruge Svetlane (40) cveću i prirodi – da imanje dobije poseban izgled, za koji njihovi prijatelji kažu da je raj. Rezultat svih lepota u ovom mirnom mestu u kojem žive sa ćerkama Nevenom (18) i Janom (8) jesu i nagrade za najlepše park-dvorište u Kragujevcu i centralnoj Srbiji, koje su dobili dve godine zaredom, u konkurenciji kandidata iz devet opština, 2014. i 2015.

– Iako su kompletna dekoracija i raspored u dvorištu napravljeni po supruginoj ideji, nagradi sam se najviše ja obradovao (smeh). Seoskim turizmom počeli smo da se bavimo ove godine, a kao porodici kojoj je izuzetno stalo do zdrave porodice, posebno nam je drago što je to bilo baš 15. maja, na Dan porodice………NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…

 

Tada smo ugostili đake koji su od Skupštine opštine Kragujevac i Centra za socijalni rad dobili izlet kod nas, kao nagradu za najbolje likovne i literarne radove – priča mi Dragan.

Sve što sam video na površini od 21 ar, koliko je veliko njihovo imanje, Cvetkovići su napravili spontano, zajedno i bez žurbe.

– Nismo imali neki konkretan plan, već smo svakoj biljci tražili mesto, a tako je bilo i sa žardinjerama i sa fontanom. Mlekar nam je poklonila ženina baka, pa smo ga preneli iz sela Vrbeta, kod Gledićkih planina, nedaleko od Gruže. Novu kuću u kojoj su restoran-sala i kreveti za turiste sazidali smo od 4.000 starih cigli – priča mi Dragan i dodaje da je prvobitni plan bio da ta sala bude namenjena za njihova privatna okupljanja.

– Imamo dosta prijatelja i rodbine i volimo da se družimo, naša kuća je uvek puna ljudi. Želeli smo da imamo prostor u kojem možemo da se okupimo, a da se ne guramo i da iznosimo stvari. Međutim, nakon što smo dobili nagradu, ljudi iz Turističke organizacije Kragujevac predložili su nam da krenemo sa seoskim turizmom i mi smo, pomalo u neverici, prihvatili.

Zlatni fazan se šepuri

Janin raj izuzetno vole deca, jer osim što su u prirodi, mogu i da jašu ponija, da se upoznaju sa kozama, ali i da čuju lepe priče o pticama, što je Draganova velika ljubav.

– Ovo je zlatni fazan, a ovo patka mandarinka. Jato papagaja fišera dobio sam od kuma iz Inđije. Australijske zebe imam godinama – pokazuje mi Dragan svoje ljubimce i objašnjava mi da, pošto je odrastao uz životinje, nije slučajno odabrao svoju profesiju………NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…

 

Gostima koji navrate u Janin raj domaćini pripremaju hranu od namirnica sa svog imanja, među kojima su organsko povrće, ali i kozji sir i jaja prepelice, kao najtraženiji proizvodi.

Jana voli da pomaže roditeljima u bašti i oko stoke, a ponajviše da jaše ponija koji ima više imena: Jana ga zove Lepi, a Dragan Soko, Nevena mu je dala nadimak Džoni, a jedan mali komšija – Lunja

– Skoro decenija je prošla otkad smo napustili grad i verujte da se nikad ne bismo vratili u stan. Ovde smo dobili mir, ovde možemo da ugostimo prijatelje. Život na selu ne može da se poredi sa bukom u gradu i manjkom životnog prostora. Ovde imamo neku našu širinu i slobodu, pa kad ujutru ustanem, imam pogled na naše lepo dvorište, umesto na automobile, kontejnere, smog i saobraćajnice. A da ne govorim o tome što nam deca odrastaju u zdravijem okruženju, zbog čega smo stariju ćerku Nevenu, dok je bila mala, iz gradske prebacili u seosku školu. To su nam mnogi zamerali i čudili se, ali ona jednostavno u tom uzrastu nije mogla da se uklopi sa gradskom decom. Ljudi koji nisu to osetili, ne mogu da shvate razliku između gradske i seoske dece, kako u ponašanju, tako i u vaspitanju i sferama interesovanja – slažu se Svetlana i Dragan.

Kada su ga kupili 2003. godine, ovaj plac je toliko bio pun korova i trnja, da u njega nije bilo moguće ući

Turizam, kažu, neće razvijati po svaku cenu, već natenane, kao i sve što su do sada radili. Dragan je veterinarski tehničar po profesiji, a Svetlana turistički tehničar, doduše, bez dana radnog staža. Zbog toga će joj seoski turizam doneti dopunske prihode, ali i zadovoljstvo u profesiji za koju se školovala.

 

Exit mobile version