PREPODOBNA MATI PARASKEVA JE ZAŠTITNICA ŽENA I NAJVEĆA SRPSKA SVETICA.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave veliki praznik posvećen Svetoj Petki – Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.
Sveta mati Paraskeva, u narodu poznata kao Sveta Petka, zaštitnica žena i siromašnih, ima poseban značaj za Srbe. Po predanju, srpskog je porekla, a njene mošti dugo su se nalazile u temeljima prestonog grada Despota Stefana, pa se svetica često naziva još i Sveta Petka Srpkinja i Sveta Petka Beogradska.
Mnoge porodice slave svetu Petku kao svoju krsnu slavu, a brojni srpski hramovi posvećeni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraća molitvom za pomoć i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze čoveka u životu. Često se pored hrama posvećenog svetoj Petki ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa strahopoštovanjem, sa verom i nadom da će im sveta Petka pomoći u svakoj nevolji.
Mnoge godine provela u postu i molitvi
Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije, u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. ( NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 2 )
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Širom Srbije nalazi se oko 240 manastira i crkava posvećenih sv. Petki. Nisu retki ni izvori za koje se veruje da su lekoviti. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Prema verovanju, ovo bi trebalo uraditi PRE SPAVANJA… ( NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 3 )
Posle večere obično se ide na spavanje. Obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu:“Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja.
Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli Boga za nas! AMIN!