Na ovaj praznik se ne radi jer je posao grešan i svako ko prekrši božju volju ne može očekivati Njegovu milost.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi.
Prema narodnom verovanju, Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem, a grmljavina na ovaj sveti praznik je loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da su ovakve situacije ukazivale na bolest i siromaštvo.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije. (nastavak na sledecoj strani broj 2)
Svi pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete veliko mučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u „ognjevite“ svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u „velikim vodama“. (nastavak na sledecoj strani broj 3)
U nekim delovima Istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao „u svoj odraz u ogledalu“.
Prema hrišćanskom predanju, sveta veliko mučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.U nekim pravoslavnim crkvama slavi se kao Margarita Antiohijska, koja je postradala zbog vere u Hrista.
Mošti su joj se nalazile u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedi. U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen „crvenim slovom“, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.