Sama svoj gazda… Evo kako izgleda domaćinstvo u kojem ŽENA SAMA vozi traktor!

Marija Linc iz Uzdina poljoprivredom se bavi već nekoliko decenija. Posetili smo njeno imanje i videli kako se živi i radi u kući u kojoj žena vozi traktor.

Poljoprivredno gazdinstvo - ©Agromedia


Kako je organizovano vaše domaćinstvo?

Mi se bavimo poljoprivredom. Imamo kukuruz, idemo na njivu, imamo i stoku, prasiće, bikove i drugo. Do danas smo imali 17 bikova, ali smo ih upravo prodali. Ipak, uvek najviše očekujemo da zaradimo na kukuruzu. Uvek kad nam je potreban novac, mi prodamo deo kukuruza, zavisno od toga šta nam je potrebno. Takve odluke u kući donosimo zajednički.”

Da li nekad nešto i preostane? Može li se i uštedeti?

Ostane, hvala bogu. Imamo i unuke ,pa volimo da ušteđevinu dajemo njima. Starijem smo od kukuruza kupili skuter. Da nismo imali kukuruz, ne bismo to mogli da priuštimo.”

Marija Linc, poljoprivrednica iz Uzdina - ©Agromedia


Vi ste se udali veoma mladi, sa 14 godina, i od tada se bavite poljoprivredom?

Jeste. Moj muž je 3 nedelje posle venčanja otišao u vojsku. Ja sam ostala u kući i išla na njivu sa svekrom i svekrvom. U to vreme smo išli konjima. Kasnije smo konje prodali i kupili traktor.”

Starijem unuku smo od kukuruza kupili skuter. Da nismo imali kukuruz, ne bismo to mogli da priuštimo.


„U selu je moglo da se uči kako da se vozi traktor, a ja sam to stvarno od srca želela da znam. Zanimali su me i saobraćajni znakovi i pravila u saobraćaju. Na kraju, od mogućih 100 poena imala sam 100, pa sam dobila i razna priznanja i mogućnost da polažem i za druga motorna vozila. Traktor vozim i dan-danas
.”

Prava je retkost da je žena u današnje vreme organizator posla na ovakvom jednom imanju.

Mene na to niko ne tera. Ja traktore zaista volim. Ne zanimaju me ni kola, niti bilo koja druga vozila, ali traktor mi je u krvi. Kad sednem u njega i ubacim u šestu brzinu, kao da vozim helikopter.”

Prasići - ©Agromedia


Jeste li uspeli da za sve ove godine od poljoprivrede nešto i zaradite, da sagradite novu kuću, kupite noviju mehanizaciju?  Može li da se živi od poljoprivrede?

Može, ali mora mnogo da se radi. Svaki zarađeni dinar mora lepo da se podeli i preračuna, nikako da se troši za jedan dan. On treba da se rasporedi tako da može da se i živi i napreduje. Hvala bogu, mi jesmo napredovali.”

Da li vaši unuci pokazuju interesovanje da nastave ovaj posao?

Imam dva unuka, od sina. Stariji ide u osmi razred i on voli da uči. Mlađi, koji ide u šesti razred, on već posle škole vozi moj traktor. Ide sa tatom i dedom po bale, po seno, slamu i vozi punu prikolicu. Već traži da ide i glavnim putevima i vidim da su i njemu traktori u srcu. Zato stalno govorim da će on biti isti kao ja.”

 

 

DIRLJIVA PRIČA SA SELA: Uz pomoć poljoprivrede sama hrani i školuje četvoro dece

Ne tako davno, još početkom devedesetih godina u selima opštine Gračac u Hrvatskoj, kao i u većini drugih krajeva život je tekao punim plućima. Sela puna ljudi, dečiji plač, bila su točak zamajac razvoja celog ovog kraja na samoj granici Like i Dalmacije. Deringaj, Mazin, Bruvno i ostala sela bila su puna života. Pod ličkim nebom složno su živeli Sovilji, Plećaši, Kričkovići, da bi samo nekoliko godina kasnije došao rat koji je okrenuo ljude protiv ljudi, komšije protiv komšija, ali i ispisao takve životne romane kakvih se ne bi postideli ni najbolji pisci.

Selo Bruvno imanje porodice Sovilj - © Miroslav Mašić

Tih devedesetih godina gotovo celokupno stanovništvo ovog kraja odlazi u izbeglištvo, a među njima i porodica Sovilj.
Već nakon nekoliko godina provedenih u Novom Sadu težak život u izbeglištvu, nemaština, ali i ljubav prema svom zavičaju, dovode Sovilje ponovo u Gračac. Milena Sovilj se uskoro udaje u Bruvno te ponovo kreće od nule stvarati život za sebe i svoju porodicu u ličkim brdima, daleko od svetala Novog Sada gde je odrastala bez oca, ali u blizini svoje rodne kuće gde je napravila prve korake koje je kao i većini drugih rat uništio.

Tragom ove priče krećemo put Bruvna u opštini Gračac gde je Milena Sovilj-Plećaš pronašla novi dom. Odmah na skretanju za Donji Lapac nailazimo na devastiranucrkvu Svetog Jovana na kojoj je pokrenuta obnova, ali crkva je još uvek daleko od faze kada će moći služiti svojoj svrsi. Bez vrata i bez prozora sa devastiranom unutrašnjosti ipak podseća na nekadašnja srećna vremana kada je ovde sve vrvilo od ljudi i dečijeg plača. U sklopu crkve nalazi se i pravoslavno groblje koje je polovično pokošeno.

 

Nastavak na strani br. 2

Uloga i značaj navodnjavanje

Voda ima veliki značaj za pravilan razvoj biljke. Zadatak navodnjavanja jeste da reguliše neophodan vodni, vazdušni, toplotni, mikrobiološki i mineralni režim zemljišta, odnosno da obezbedi optimalne uslove za rast i razvitak biljaka u različitim vremenskim uslovima. 

 

Navodnjavanje poboljšava prirodne uslove. Pre svega utiče na vodne i zemljišne uslove, ali i poboljšava fizička i hemijska svojstva zemljišta. Radi obezbeđenja vode za navodnjavanje na rekama, jezerima i drugim vodnim rezervoarima podižu se vodozahvati i stanice sa pumpama.

 

 

Sistemi za navodnjavanje menjaju pravac i intenzitet prirodnih procesa u zemljištu i prizemnom sloju atmosfere usled čega ceo ekosistem dobija nova svojstva. Navodnjavanje zemljišta dovodi do povećanja vlažnosti u toku godine, promene radijacionog bilansa i sniženja temperature. Vlaženje zemljišta izaziva povećanje vlažnosti vazduha, posebno u letnjem periodu kada je navodnjavanje i najintenzivnije, što dovodi do sniženja temperature jer se veliki deo sunčeve energije troši na evapotranspiraciju i ne ide na zagrevanje vazduha.

 

Pri stalnom vlaženju temperatura zemljišta postaje niža od temperature vazduha. Na zemljištu koje se ne navodnjava relativna vlažnost je do dva metra dubine skoro ujednačena dok je kod navodnjavanog zemljišta najveća na površini pa sa visinom opada. Slično je i sa temperaturom koja danju u zemljištu koje nije navodnjavanoopada sa visinom, dok je kod navodnjavanja obrnuto. Navodnjavanje se može koristiti i kao sredstvo za zaštitu od mrazeva u jesen i proleće, jer se sa vodom unosi i toplota.

Uticaj navodnjavanja na mikroklimu zavisi od načina navodnjavanja, poljoprivredne kulture i površine koja se navodnjava. Najveći uticaj postiže se s kišenjem, a najmanji sistemom kap po kap. Kišenje, takođe, značajno snižava temperaturu u toku dana i povećava relativnu vlažnost.

Navodnjavanje, posebno u sušnom periodu, nadoknađuje deficit vode u vegetacionom periodu i utiče na faktore važne za rast biljaka. Uticaj vode na biljke je složen i važan, jer je voda sastavni deo biljke i za normalan rast, kvalitetan rod i planiran prinos potrebno je obezbediti optimalne količine vode. Takođe, potrebno je obezbediti i druge faktore koji utiču na razvoj biljke kao što su: toplota, svetlost i potrebne agrotehničke mere.

 

Nastavak na strani br. 2

Kako gajiti ruže na balkonu i u sobi…

Gajenje ruža na terasi, ali i u sobi može ulepšati ambijent u vašoj kući i učiniti da vam komšije pozavide na tome. Ruže mogu biti pogodne za presađivanje u sanduke, balkonske, ali i sobne saksije, jer im korenov sistem nije previše razvijen. Čuvanje i nega ruža u stanu može biti zahtevno za nekog ko to nikad nije radio, ali smo mi zato pripremili detaljan vodič kako da to uradite i da ukrasite vaš životni prostor.

Ruže - © Pixabay

Da bi se ruže gajile na ovim prostorima, potrebno je ostvariti određene uslove. Najvažniji uslov za gajenje ruža je da im pružite što više svetlosti. Drugi uslov je provetrenost, kretanje vazduha i naravno toplota. Sudovi u kojima su ruže zasađene u toku leta ne smeju biti pregrejani. Na balkonima se zaštita od letnjih pregrejavanja žila postiže oblaganjem balkonskih posuda daskama debljine 2,5 cm (drvo je dobar izolator). Ovo je korisno u toku zimskih mrazeva, da se spreči suvišno smrzavanje zemljišta u sudovima.

Kako gajiti ruže na balkonima

Postoje ruže malog rasta, a one su najpogodnije za gajenje na balkonima. Za gajenje ruža u kontejnerima najpre se u balkonske posude stavi supstrat za gajenje koji može biti nabavljen u prodavnicama već gotov, ili ga možemo sami napraviti. Onda ćemo sadnice zajedno sa busenom izvaditi iz kontejnera i posaditi ih u rastresiti supstrat zajedno sa busenom. Dubina sadnje je isto kao u kontejneru (ali je do ivice balkonskog stuba potrebno ostaviti oko 5-6 cm slobodnog prostora).

 

U jesen to se to popunjava rastresitim materijalom. Posle sadnje treba ih dobro ih zaliti i ne orezivati niti skraćivati. Biljka nastavlja svoj razvoj bez zastoja.

Kada je pravo vreme za sadnju ruža na terasi

Pravo vreme za sadnju ruža na terasi je 10. maja pa sve do sredine leta. Može i onda kada je ruža u punom cvetu. Posađene ruže se redovno zalivaju i prihranjuju, uklanjaju se precvetali cvetovi i obavlja se zaštita od bolesti i štetočina kao i u slobodnom uzgoju. Precvetali izbojci se orezuju da bi se u narednom cvetanju dobili što lepši cvetovi (na 5-7 okca).

 

Nastavak na strani br. 2

Sobne biljke koje podnose i zanemarivanje

Postoji mnogo dobrih razloga za gajenje sobnih biljaka. One dodaju lepotu svakoj prostoriji, filter su za zagađivače vazduha, a pokazalo se da podstiču osećaj smirenosti, dok neke studije čak tvrde da mogu poboljšati koncentraciju i pamćenje. Međutim, sve ove pogodnosti padaju u vodu ako vaše sobno cveće liči na braon skelet sa opuštenim lišćem.

Spartifilum i klorofitum - © Foto: Ana Blagojević

 

Mnoge biljke su malo komplikovanije za sobno gajenje jer imaju posebne zahteve za svetlošću, vodom i vlagom, što može biti nepremostiva prepreka za one koji imaju manjak veština i iskustva sa gajenjem biljaka ili imaju tendenciju da zaboravljaju na zalivanje. Srećom, još uvek postoje opcije i za najnemarnije ljubitelje biljaka. Evo nekoliko biljaka koje gajim u svom domu i samim tim dajem sebi za pravo da kažem da će vam one praštati bez obzira koliko ih budete ignorisali.

1. Zeleni ljiljan – Klorofitum (Chlorophitum comosum)

Ako ste novi u svetu sobnih biljaka, zeleni ljiljan je odličan za početak. Pored toga što je jedna od najboljih biljaka za pročišćavanje vazduha, mnogi je svrstavaju u najmanje sitničave zatvorene biljka. U prevodu – može opstati na jakom svetlu ili u senci, na suvom ili vlažnom vazduhu, pa čak i kada se skroz zaboravi na zalivanje iste.
Klorofitum - © Foto: Ana Blagojević

Kao bonus, ove se biljke brzo razmnožavaju jer razvijaju sitne bebi-biljčice na vrhovima dugih stabljika. Na svakom tom izboju pojavi se cvet, a nakon njegovog precvetavanja taj izboj se može odrezati i staviti u vodu ili odmah zasaditi, što sam ja i uradila.

Zeleni ljiljan može opstati na jakom svetlu ili u senci, na suvom ili vlažnom vazduhu, pa čak i kada se skroz zaboravi na zalivanje.

Klorofitum pripada grupi ljiljana, iako ne razvija lukovice već zadebljanje na korenu. Kod presađivanja treba posebno pripaziti da se ne uklone zadebljanja na korenu jer on u njima čuva rezerve „hrane“.
Izboj klorofituma - © Foto: Ana Blagojević

Ovaj ljiljan dosta vlaži vazduh pa je pogodan u prostorijama sa centralnim grejanjem. Ja ga lično koristim kao otpor TA peći koja mi u dnevnoj sobi dosta suši vazduh. Takođe je među top 5 biljaka koje je američka agencija za zaštitu okoline (NASA) uvrstila u biljke koje smanjuju koncentraciju formaldehida i poluorganskih jedinjenja (razna lepila, boje, lakovi) koja se nalaze u nameštaju, parketima i sl.

 

2. Spatifilum (Spathiphillum spp)

Ovo je verovatno najlakša za čuvanje sobna cvetnica. Kada sam je tek dobila, uputstva za negu sam tražila na internetu jer mi je rečeno da je biljka osetljiva, a bogami bila je i skupa, pa nisam želela da, kako su stari imali običaj da kažu, „ode mast u propast“. Dakle, biljka traži zasenjeno mesto bez direktne svetlosti, prihranu jednom do dva puta mesečno (zimi nije neophodna prihrana), a količina vode se kontroliše tako da zemlja uvek bude optimalno vlažna ali ne i natopljena.
Cvet spartifiluma - © Foto: Ana Blagojević

Kao neko ko se cvećarstvom bavi iz hobija i ne tako dugo, prihvatila sam ove instrukcije i savete. Ipak nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da gde god da je pomerim i koliko god da je zaboravim zalivati, ona je ne samo ostajala u životu, već je izgledala nepromenjeno. Na primer, kada sam je preko leta izbacila napolje, direktna sunčeva svetlost nije imala nikakve negativne posledice po nju.

Cvet spartifiluma može da traje čak i do dva meseca.

Najveće oduševljenje za mene je bilo to što ova biljka ne prestaje da cveta. Jedan cvet može da traje čak i do dva meseca. Isti krene da se suši onog momenta kada je biljka već formirala novi pupoljak. Dakle, ne samo da podnosi zanemarivanje, nego vam još i ulepšava prostoriju postojanim cvetovima sličnim kali. Takođe i on, kao i klorofitum čisti vazduh od štetnih agenasa.

Nastavak na strani br. 2

Kako odabrati drvo za savršeni vrt

Forma krošnje, oblik koji će vremenom nastati je presudan kada je u pitanju uklapanje sadnice drveta u postojeći vrt. Međutim, pored svega, treba imati u vidu i veličinu koju će biljka postići, kakav je tip korena, hoće li ometati objekte ili staze u budućnosti, otpornost na hladnoću, sušu, zagađenje i slično. Da li će cvetati, i kada je cvetanje, da li su plodovi dekorativni, i koja je nijansa boje listova tokom jeseni.

Japanska trešnja - © Pixabay


Dekorativnost kore
 na stablu drveta, je aspekt, koji dolazi do punog izražaja tek kada bilka postigne određenu dimenziju. Potrebno je više godina, nekada i desetine, da bi se postigla dekorativnost stabla. Mada kod nekih vrsta, dekorativnost stabla je i kod mladih biljaka izražena a to su breza, bukva, trešnja, trepetljika. Ukoliko odaberemo stablo za poziciju u vrtu, gde će se neposredno pored samog stabla postaviti klupa za sedenje, onda je veoma bitno misliti na izgled kore stabla, jer će biti neposredno posmatrana.

Mozaična slika kore kod Platana ili kod Zelkove, je svima poznata, sveža oker boja, sa delovima stare kore braon boje, koja se vremenom ljušti, i ostavlja zelene tragove. Masivno stablo, jako razvijeno a otporno vremenske uslove, nedostatak vode i hladnoću.

Breza, je pravi primer, dekorativne kore stabla. Bela boja, stabla i grana, kod starijih stabala izbrazdana naprslom korom, crne boje, koja pojačava kontrast. Biljka otporna i zahvalna za gajenje, a ima svetlu krošnju.

 

Nastavak na strani br. 2

Sve o predivnom SVILRNOM DRVETU

Mediteransko rastinje je oduvek bilo omiljeno kod većine ljubitelja vrtnih biljaka. Posebno lepe, uvek atraktivno cvetne i nesvakidašnje. Donete izdaleka, i tako brižno negovane da bi svojom lepotom to višestruko uzvratile ove lepotice sa juga.

 

 

Poreklo svilenog drveta – albicije

  • Poreklom je iz toplijih krajeva Afrike i Azije. Spada u vrste akacija i mimoza. Za razliku od njene poznate mediteranske rođake, žute mimoze, albicija bez problema prezimljava u našim kontinentalnim krajevima. Dosta je rasprostranjena kao gajeno drvo na primorju i Mediteranu. Decenijama se gaji kao specijalitet kolekcionara i poznavalaca dekorativnih vrsta u kontinentalnim delovima Evrope. Zbog prilagođenosti na naše hladnije uslove postala je česta u vrtovima i na javnim površinama.
Krošnja albicije

Svileno drvo ili albicija – dekorativna biljka

  • Dekorativnost ove lepotice je višestruka:
  1. Albicija je niže drvo, po pravilu visoko 4-6 metara, ali može narasti i do 15 metara visine.
  2. Krošnja je retka, oblika kišobrana.
  3. Grane su glatke, zeleno-sive, duge, prave i razgranate pri vrhovima.
  4. Stablo je elegantno tanko, retko kada više od 2 m, zbog primarnog grananja. Kora na stablu je glatka, svetlosmeđa, tanka i sitno ispucala.

 

Nastavak na strani br. 2

Grm koji za vreme svetanja oduzima dah…

Želja svakog posvećenog vrtlara jeste da u svom vrtu ima biljku koja svojom lepotom u vreme cvetanja oduzima dah. Kombinovanjem različitih kultivara rododendrona mogu se postići bilo koji efekti sa bojama cvetova zbog toga što se cvet ove biljke javlja u skoro svim bojama.

Rododendron © Foto: Vladimir Milutinović

Zavisno od sorte rododendrona, cvetanje se može odvijati od aprila pa sve do avgustaCvetovi su krupni i prekrivaju kompletnu biljku, te se tako stiče utisak da gotovo i nema zeleni deo.

Rododendron na latinskom znači „ružino drvo“, a naziv je verovatno dobio upravo zbog veličine cvetova. Biljka je poreklom iz Azije, tokom istorije prenesena je širom sveta, i jedna je od najomiljenijih cvetnica. Odgovara joj umerena klima, sa blagim zimama i toplim vlažnim letima.

Najčešće je to zimzelen žbun ili omanje drvo, mada ima i dosta listopadnih sorti. Ovde spadaju i azaleje, cvetnice, najčešće korišćene kao saksijske biljke za enterijer. U kontinentalnom delu mogu biti napolju tokom leta, dok na primorju mogu tokom cele sezone.

Visina rododendrona varira i zavisi od kultivara, ali za sve njih je karakterističan spor rast i dobra razgranatost.

Listovi su širokiovalniizduženitamnozelenikožasti i sjajni, pa u vreme kada biljka nije u cvetu, oni predstavljaju pravi ukras. Postoje sorte sa šarenim listovima, kao i zlatnožute ili bele boje.
Crveni rododendron © Foto: all-free-download.com

Visina rododendrona varira i zavisi od kultivara, ali za sve njih je karakterističan spor rast i dobra razgranatost. Gotovo uvek biljka ima kompaktnu jastučastu formu. Veliki broj grana na vrhovima nosi grupisane krupne pupoljke iz kojih u vreme cvetanja sukcesivno izlaze cvetovi.Cvetanje traje oko mesec dana.

 

Nastavak na strani br. 2

Idealna živa ograda za vaše dvorište

Linijskom i gustom sadnjom pojedinih vrsta drveća ili grmlja može se formirati živa ograda. Izbor vrsta pogodnih za formiranje žive ograde zavisi od osobina same vrste.

 

Na izbor treba da utiče i estetska komponenta, a to je interesantan oblik ili boja lista, cvetovi i dužina trajanja cvetanja, plodovi koji je krase u jesen i slično, ali svakako treba dati prednost vrstama koje najbolje uspevaju na datim zemljištima i (mikro)klimatskim uslovima.

Vrste pogodne za sadnju

Vrste pogodne za sadnju niskih živih ograda, kao bordura za dekorativno oivičavanje (do 60 cm visine) su: japanska kurika (Euonymus japonica), šimšir (Buxus sempervirens), kalina (Ligustrum ovalifolium), tisa (Taxus baccata) i slično.

Za srednje visoke, sa funkcijom svojevrsne psihološke prepreke (do 1.2 m visine), pored prethodno nabrojanih mogu se saditi još i sledeće: dojcija (Deutzia scabra), pajasmin (Philadelphus coronarius), lovorvišnja (Prunus laurocerasus), fotinija (Photinia serrulata), hibiskus (Hibiscus syriacus) i slično.

Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište - © Wikimedia

Za visoke žive ograde koje imaju funkciju potpune izolacije prostora (2 m visine) tu su: bukva (Fagus silvatica), grab (Carpinus betulus), klen (Acer campestre), dren (Cornus mas) itd, dok se za žive ograde, kao dobra fizička zapreka kako za ljude tako i za stoku, koristiti: glog (Crataegus ssp.), maklura (Maclura aurantiaca), žutika (Berberis ssp.), vatreni grm (Pyracantha coccinea) i slično.

Neobične, ali vrlo efektne žive ograde se mogu formirati od lavande, ruzmarina, ribizle, ali i santoline. Zanimljive su i kombinacije žive ograde formirane od vrsta srodnih po ekološkim osobinama i sličnoj brzini rasta.

 

Nastavak na strani br. 2

5 dobrih razloga za uzgoj crvene (mrtve) koprive

Na ovu biljku ste sigurno često nailazili, a da toga niste bili ni svesni. Karakteristična je za oblast Evrope i Azije, sada se već uveliko može naći i širom Amerike, te se može zaključiti da je u pitanju vrlo rasprostranjena vrsta. Ako posvetite više pažnje naredni put kada budete išli u šetnju, eto šanse da je vidite i uživo. To je jedna od onih biljaka koje kada vidite na slici, odmah je prepoznate, a da jednostavno niste znali kako se zove.

Mrtva kopriva - © Radenka Kolarov

Crvena mrtva kopriva je jedna od biljaka iz familije usnatica (Lamiaceae)

Formira se u vidu ranog zemljišnog pokrivača, sa raširenim, rombičnim listovima i nežno ljubičasto-roze cvetovima, te daje vrlo lep doprinos prolećnoj kompoziciji livade. Naziv „mrtva kopriva“ dobila je zbog fizičke sličnosti sa običnom koprivom, ali zapravo mrtva kopriva nema karakteristike obične koprive, te nema neprijatan miris i nema efekta „uboda“ pri dodiru.

Zašto treba da izađete i da je potražite? Postoji mnogo razloga, uključujući i ove:

1. Crvena mrtva kopriva (Lamium purpureum) je divlja, jestiva zeljasta biljka

Crvena mrtva kopriva je sasvim jestiva – možete jesti sve delove biljke. Ima blago travnati, donekle cvetni ukus, a crvenkasti vrhovi su čak i slatki. Može se koristiti u pripremi salata, supa, kao mešavina uz žitarice ili pak kao čaj. Generalno, možete je koristiti baš kao i bilo koju drugu zeljastu biljku. Takođe, može se fino samleti i koristiti kao začin, kao što biste koristili i druge dodatke jelima.

Najlakše ćete maksimalno iskoristiti njene nutritivne vrednosti tako što ćete je pojesti živu ili staviti u „smootie“ sa nekim voćem, kao na primer bananom, kako biste neutralisali ukus, a pritom dobili i znatno jaču dopunu ishrani.

Konzumiranje u vidu čaja može isto tako biti vrlo dobar način da iskoristite te vrednosti, s tim što imajte na umu da u velikoj dozi čaj ima laksativan efekat.

Crvena kopriva - © Radenka Kolarov

2. Crvena mrtva kopriva je veoma hranljiva

Biljka sadrži značajne nutritivne komponente. Predstavlja pravo obilje vitamina, naročito vitamina C, zajedno sa gvožđem i vlaknima, dok je ulje u semenju biljke prepuno moćnih antioksidanata.

 

Nastavak na strani br. 2