Idealna živa ograda za vaše dvorište

Linijskom i gustom sadnjom pojedinih vrsta drveća ili grmlja može se formirati živa ograda. Izbor vrsta pogodnih za formiranje žive ograde zavisi od osobina same vrste.

 

Na izbor treba da utiče i estetska komponenta, a to je interesantan oblik ili boja lista, cvetovi i dužina trajanja cvetanja, plodovi koji je krase u jesen i slično, ali svakako treba dati prednost vrstama koje najbolje uspevaju na datim zemljištima i (mikro)klimatskim uslovima.

Vrste pogodne za sadnju

Vrste pogodne za sadnju niskih živih ograda, kao bordura za dekorativno oivičavanje (do 60 cm visine) su: japanska kurika (Euonymus japonica), šimšir (Buxus sempervirens), kalina (Ligustrum ovalifolium), tisa (Taxus baccata) i slično.

Za srednje visoke, sa funkcijom svojevrsne psihološke prepreke (do 1.2 m visine), pored prethodno nabrojanih mogu se saditi još i sledeće: dojcija (Deutzia scabra), pajasmin (Philadelphus coronarius), lovorvišnja (Prunus laurocerasus), fotinija (Photinia serrulata), hibiskus (Hibiscus syriacus) i slično.

Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište - © Wikimedia

Za visoke žive ograde koje imaju funkciju potpune izolacije prostora (2 m visine) tu su: bukva (Fagus silvatica), grab (Carpinus betulus), klen (Acer campestre), dren (Cornus mas) itd, dok se za žive ograde, kao dobra fizička zapreka kako za ljude tako i za stoku, koristiti: glog (Crataegus ssp.), maklura (Maclura aurantiaca), žutika (Berberis ssp.), vatreni grm (Pyracantha coccinea) i slično.

Neobične, ali vrlo efektne žive ograde se mogu formirati od lavande, ruzmarina, ribizle, ali i santoline. Zanimljive su i kombinacije žive ograde formirane od vrsta srodnih po ekološkim osobinama i sličnoj brzini rasta.

 

Nastavak na strani br. 2