DIRLJIVA PRIČA SA SELA: Uz pomoć poljoprivrede sama hrani i školuje četvoro dece

Krivudavi put kroz šumicu vodi nas u Bruvno, selo koje je nekada imalo i preko hiljadu stanovnika, a prema zadnjem popisu ostalo ih je oko 90 i to uglavnom treće životne dobi. Kraj asfalta i početak makadamskog puta vodi nas do zaseoka Plećaši gdje je Milenino domaćinstvo. Proteklih godina u braku sa Nikolom Plećašem dobila je 4 ćerke, ali suprug joj umire i Milena ostaje sama da vodi brigu o svojoj deci.

Milena sa svojom porodicom - © Miroslav Mašić

U Mileninom dvorištu nas dočekuju tri psa koja čuvaju domaćinstvo, a kako i ne bi kad se svako malo u šumi koja se već spaja sa kućama pojavljuju divlje svinje i zveri.

„Dobro nam došli“ srdačno nas dočekuje Milena u svom domaćinstvu i odmah nas vodi na svoj ograđeni pašnjak gde nam pokazuje tridesetak krava na ispaši.

„Vidite, svaki dan ih pustim i one tu u letnjim mesecima ovde pasu. Sad dok je leto ne sagonim ih u štalu već su stalno ovde na otvorenom. Sused mi je ovde ostavio cisternu pa im na taj način osiguravam vodu“, priča nam Milena dok ćerkica Jovana odlazi po telad da bi ih zatvorila u štalu pre mraka.

„Imam ovde par komšija koje mi pomognu u letnjim mesecima da pokupim i pokosim seno pošto ne mogu sve sama. Usled suše sam nešto sena morala i da kupim“, prepričava nam Milena teškoće života na selu samohrane majke četvoro dece, koja se mora samostalno izboriti da deci koliko toliko osigura bolju budućnost.

Porodica Sovilj - © Miroslav Mašić

Dve Milenine ćerke idu u školu, pa ih svakodnevno do Gračaca vozi kombi. „Evo sad je krenula škola, i stvarno puno toga je potrebno. Imala sam jednog bika kojeg sam prodala, ali verujte mi najmanje pola novaca je otišlo deci za školu“, govori nam Milena te se žali da deca ovde nemaju društva za igru. Mileni Plećaš je poljoprivreda jedino zanimanje i na taj način ostvaruje sve prihode za sebe i svoju decu, a kaže nam kako mora pokušati da kupi i novi traktor, pošto joj je stari kojeg ona najviše vozi dotrajao i više ne zadovoljava potrebe.

„Pogledajte ovu kuću. Toliko sam toga već uložila i još nekoliko soba moram sređivati, ali to će morati da sa čeka neka bolja vremena. Najpre moram kupiti traktor i još nešto mehanizacije jer od toga živim ja i moja deca i to mi je prioritet, a kuća i sve ostalo moraće da sačeka“, govori nam Milena dok nam pokazuje i cepač za drva koji je kupila, a vodi nas i do balirke za seno, kose i grabulja sa kojima obrađuje velike površine zemlje za stoku.

Selo Bruvno je još jedno od sela gde se priroda polako sjedinjuje sa ljudima, gde nestaju granice izmedju kuća i divljine izmedju domaćih i divljih životinja. Život u selu održavaju uglavnom ljudi treće životne dobi, a mlađih je sve manje. U Bruvnu se na svakom koraku oseti da život polako zamire, a da su vremena sa početka devedsetih kada je krenuo prijatelj na prijatelja, komšija na komšiju, sunarodnik na sunarodnika zauvek promenila sudbinu ovog kraja.

Pojilo za stoku - © Miroslav Mašić

Milena Sovilj je jedna od retkih kod koje je ljubav za zavičajem bila jača od svega, te koja svoju budućnost vidi u vrletima Bruvna na samoj granici Like i Dalmacije. Za Bruvno je vezivala i budućnost četvoro svoje maloletne dece, a ima i brojne planove za proširenje poljoprivredne proizvodnje, uređenja kuće, ali i za osiguravanje lepšeg života svojoj deci kojeg ona kao dete bez roditelja nije imala.

Ova mlada žena sa četvoro dece, sama upolupustom ličkom selu budućnost i opstanak vidi u poljoprivredi i u poljoprivrednoj proizvodnji preko koje osigurava egzistenciju za sebe i za svoju decu. Intezivno razmišlja i o prijavljivanju na neki od projekata Ruralnog razvoja Evropske unije da bi mogla nabaviti poljoprivrednu mehanizaciju koja joj nedostaje, kako bi mnogobrojne poljoprivredne poslove mogla sama obavljati, pošto je i sve manje komšija koje bi joj mogle pomoći.